To su svojstva koja se eksprimiraju samo kod jednog spola iako su geni za ta svojstva prisutni u oba spola.
To su primjerice u žena razvitak grudi i jajnika, a u muškaraca dlakavost lica i stvaranje spermija. U nekih vrsta ptica mužjaci su puno šarenijeg perja nego ženke (spolni dimorfizam).
Za razvitak određenog fenotipa jako je važan hormonski okoliš. U ljudi se geni za sekundarne spolne osobine nasljeđuju od oba roditelja, no njihova ekspresija ovisi o hormonskom statusu.
Za rast brade je osim gena potrebna određena količina muškog spolnog hormona koja inducira ekspresiju tog gena.
Neki tumori nadbubrežne žlijezde, koja proizvodi muške spolne hormone, u oba spola mogu uzrokovati višak muških spolnih hormona. To kod žena utječe na aktivnost gena za rast brade – fenotipski muškarac.
Ako muškarci uzimaju ženski spolni hormon estrogen narastu im grudi jer se aktiviraju geni koji su normalno aktivni samo u žena. Za ekspresiju nekih svojstava ograničenih spolom može biti važna i odsutnost spolnog hormona.
U svojstva ograničena spolom spada i oblik repa kod peradi. Dominantni alel H uzrokuje u mužjaka rep poput ženkinog (engl. hen-feathered), a recesivni h uzrokuje pijetlov rep (engl. cock-feathered). Recesivni alel h nikada ne dolazi do izražaja kod ženki. No ako se mladim pticama oba spola uklone gonade, što je uzrok nedostatka spolnih hormona, genotipovi HH i Hh razvit će pijetlov rep. Najnovija istraživanja pokazuju da se kod većine svojstava ograničenih spolom zbog utjecaja okoliša na ekspresiju gena događa epigenetska modifikacija.